Прочетен: 63384 Коментари: 126 Гласове:
Последна промяна: 05.12.2008 06:38
Обичам декември месец. И колко много, ако знаете, когато съм на международното токийско летище “Нарита”: магазините там едни такива уж препълнени, някой непрестанно влиза-излиза, а от тях лъха подреденост, липса на напрежение, подканяща деликатност с празнична коледна украса и красиво и с много вкус опаковани подаръци. Обикновено забързани бизнесмени /серари-мен/ почти “в крачка”се спират и купуват по няколко: сладкиши или саке, “спонджи кейки”,“осейбо” и “очуген”. Цената им е около 50 щатски долара. На всички кутии има дискретни малки етикетчета със срока на годност, обикновено около месец. Подаръците и тук са знак на внимание, но без никакви допълнителни намеци или ангажименти-плащаш от получените през декември коледни бонуси към месечната заплата и получаваш за поднесеното “омияге” /подаръка/ след командировката си поклон с “ аригатоу” и “дежурната усмивка".
А за онези 73 % в Япония, които празнуват Коледа...за тях има и т.нар. “коледни фукубукуро” – непрозрачни коледни пликове на стойност около 50-100 щ. долара, които “слепешката” и на късмет купуваш от изисканите “депаато” /универсални магазини/ по скъпарската "Гинза" без да знаеш какво те очаква, докато не ги разопаковаш. Обикновено в тях най-добрите от добрите японски производители или най-известните световни имена за аксесоари, козметика, сувенири и пр. са преценили с какво могат да зарадват придирчивата японка, свикнала да получава най-качественото и най-изисканото по време на коледните празници.
Миналата година и аз се изкуших да “надникна” в един такъв плик на изненадите. Любопитно ми беше. Срещу 5000 йени, около 53 щ. долара в универсалния магазин “Такашимая” отново се уверих, че съм родена късметлийка: “фукубукуро"-то, едно от най-малките по обем всъщност, което привлече вниманието ми, бе в тъмно син цвят, обточен с копринена кадифена панделка в бяло и сребро, а в него - поздравителна картичка, две изискани чаши за кафе на “Тифани” с дизайнерска кафеварка, кутия с коприна с красиви лъжички за кафе и елегантна опаковка с най-скъпото кафе в света - “Kopi Luwak”/някъде около 650 долара е половин кг/.
Отново е декември. А нямам никакво желание за пликове-изненади, за излишна суетня из магазините. От два дни в сърцето ми се е загнездила една Много-Истинска-Азиатска-История. Нося си я непрекъснато: докато отпивам кафето си от чашката “Тифани” , обаче... нито нейното изящество, нито аромата на хубавото кафе ми доставят обичайното удоволствие и радост, не го усещам и докато подготвям новогодишните си поздравителни картички, докато летя с колата и слушам “3 Dog Night” към хотел “Окура” за среща с моите приятели.../изглежда е от странната болка от чутия за тази история, коментар – “азиатска му работа”/...Та тази “азиатска му работа” е най-красивият декемврийски подарък, който ми бе изпратен по интернет от приятелката ми в Китай и който ме изпълва с още повече вяра, с безкрайно много вяра и надежда:
"Тази красива съвременна история идва от континентален Китай.
Истинска, неподправена и силна лична история за един мъж и една жена, които вречени в свята обич един към друг и благословени да се обичат “докато смъртта ги раздели”, живели ето така в продължение на повече от петдесет години:
1. 70 годишният китаец Лиу издълбал ръчно в една скалиста планина 6000 стъпала за своята любима 80 годишна съпруга Съ. Издъхнал там, високо, в дома-пещера под любящия поглед на своята половинка, с която делял земните си дни в продължение на повече от 50 години. Защото точно преди петдесет години, 19 годишният тогава Лиу се влюбил страхотно в 29 годишната вдовица с едно дете, красивата Съ Чаоян.
В едно затънтено китайско селце, аха шекспировата “Ромео и Жулиета” да се повтори, тъй като родители и роднини на двете страни били против задомяването на двамата млади, поради основния мотив - “неприлична” възрастова разлика /Съ била много по-стара според тях, при това и с дете/, но младите влюбени намерили правилното решение - поели на юг в Дзянджин и там, в негостоприемната планина решили да сложат началото на своя съвместен живот. А то било непосилно трудно - без храна, без електричество...Корени, папрат...това било ежедневното им меню. Младият Лиу направил една керасинова лампа и тя осветявала докрай "дома" им и неземно красивата им любов. На втората година влюбеният Лиу решил да започне нещо непосилно дори за младите му жилави ръце и издръжливо сърце: решил да издълбае 6000 стъпала от скалата към долината, за да може и неговата любима съпруга да слиза понякога от планината. Във всяко едно стъпало, което дълбаел, той влагал цялото си сърце и обич към вярната и красива Съ и всяка вечер не пропускал да й прошепне колко много, много я обича...
Преди няколко години група планинари се натъкнали случайно на стъпалата, които ги отвели в поднебесния “дом” на Лиу и Съ. Едно от техните седем деца, Лиу Мън Шън, разказал историята на своите родители и на техните “6000” поднебесни стъпала и прибавил: ”В продължение на 50 години моите родители живяха в избрано от тях самите уединение и не се бяха разделяли нито за ден. Няма и една нощ, в която двамата да не спяха щастливо прегърнати и винаги заедно". Когато 72 годишният Лиу издъхнал в ръцете на своята Съ, тя изхлипала:”Не мога без теб, мой мили Лиу”. Месеци наред Съ повтаряла само тези думи...
През 2006 г. красивата история за 6 000-те стъпала на Лиу и Съ се разпространила по интернет в и извън пределите на Китай. Местното настоятелство решило да запази “Стъпалата на любовта”, а пещерата-обител със саморъчно направеното домакинство да стане Музей на любовта, тъй че красивата и истинска история на Лиу и Съ да продължи да живее.
Постингът и историята с 6 000-те стъпала посвещавам на всички съблогъри, които в тези декемврийски дни се колебаят какво да поднесат на своите близки: Обич, много, много обич!
Открийте разликите!.......А пустите му П...
Заралията и перипетята...
03.12.2008 11:12
Още едно напомняне от Изток за технократичния "цивилизован" Запад...
Ейен
Вярата ,истината и обичта са нещото което ни прави богати ,а ако се разколебаем в момент ,то се чувстваме нещастни дълго след това ! Усещам вече осезаемо и празничното настроение ,но аз очаквам от теб и нещо повече!
Дай знак!Чакам го в лични !:)Прегръщам те!
Идеята, която дадохте за коледен подарък, ме прегърна... остава да напиша дискретни етикетчета с имената на приятелите и да загъна на всеки по думичка "ОБИЧ".
С МНОГО ОБИЧ за Вас, eien сан!
Дано да си ги намерила, eien.
Аз също търся истината. Вярата си я имам, а обичта я раздавам.
До скоро, тогава...
Поздрави и много обич!
поздрави за красивия постинг...
Този път стигнах до небесната обич!
Този път се изкачих по тези 6000 стъпала и наистина почуствах онази неземна любов,с която е изпълнено това място.Тук съм,а бях там.Невероятно изживяване.Изкъпах се в сълзите си,които сякаш дадоха и моята искрица за тази вечна обич.Винаги съм знаела,че съществува.
Благодаря ти.Коледа за мен дойде!!!
Слязла и дружината на Калофер войвода на хоро в Сопот. Всички били запленени от красотата на най-личната мома - Добрила. Но тя казала:
"Ще пристана на този, който ме изнесе на ръце, без да ме изпуска, на този връх, който е срещу мегдана"
Само един як българин-хайдутин се наел да го стори. Вдигнал Добрила на стоманените си ръце и започнал да изкачва стръмния склоп на Стара Планина. Тръгнали с тях и свидетелите. След няколко часа къртовско усилие, хайдутина свалил Добрила точно на върха ...
И в този момент ... сърцето му се пръснало. Оттогава този връх носи и това име - Добрила.
Удоволствие е да попадна на такъв коментар. Струва си да напишете постинг. Красива и истинска история е. Много ми хареса!
Лек ден.Приятно ми е да съм във вашия блог.
До нови срещи.
С усмивка.
:-)))
Arigato !
http://img235.imageshack.us/img235/416/loveandgratitudeimageqw1.jpg
05.12.2008 11:21
Благодаря ти, eien!
06.12.2008 01:18
КОИ СЕ ВИСТИНСКИТЕ БУЛГАРИ
Nаme of Bulgars
The origin of Bulgars was looked for for a period more than 150 years, and it was claimed that they were of Ural, Finnish, Slav, Tatar etc. origin. At last, the opinion alleged first by Vambery that they were of Turkish origin was finalized with the archeological studies of G. Feher and linguistic investigations of Gy. Nemeth. The word "Bulgar", as a nation's name, was not present before the 2nd half of 5th century, it first revealed as the name of a community to the north of Black Sea to whom Byzantine emperor Zenon applied for military assistance to fight against Eastern-Gots in 482.
The name Bulgar arose from a historical event: The Hun masses who left Middle Europe under the command of Irnek, after the death of 2nd son of European Hun emperor Attila, Dengizik because of the struggles emerged between the dependent nations and sons pursuant to Attila's death, mingled with other Turkish communities they met at Black Sea coast. The new community given birth by this mingling was called "Bulgar" in Turkish.
http://www.ozturkler.com/data_english/0001/0001_15_01.htm
Оrigin of Bulgars
In the "list of Bulgarian khans" which shows the names of the Bulgarian rulers and their durations of reign from the beginning to 765 although its remaining from a later time and which we now have a Slavic translation in a Russian Chronicle, Irnek is indicated to be the ancestor of Bulgarian ruler dynasty. The real name of those Turks who mingled with Hun masses was Ogur, and they inhabited in the steppes from Danube mouth to Volga to the north of Black Sea as distinct clan unions like Pachenegs and Kumans: Saragur (Sa-rı/Ak/Ogur), Bittigur (Beş-Ogur), Ultingur~Altziagir (Altı-Ogur), Kutri-gur-Kuturgur ("Tukurgur" = Dokuz-Ogur) Ungur ~ Hunugur ~ Onugur (On-Ogur), Utigur ~ Uturgur (Otuz-Ogur).
Ogur Turks, whom Byzantine historian Priskos (5th century) told they were driven away from their countries in eastern part of Ural mountains by Sabars and went to the plains of Black Sea (about 461-465), were in three groups as to the same historian: Saragur, Urog (Ogur) and On-Ogur. These peoples had sent envoys to Byzantium to keep their position against Sabars being driven by Huns to the west. Recent investigations revealed that Ogurs were in three groups in their original land before the big migration: Eastern group (in the vicinity of Seyhun-Cu rivers and Calkar Lake: On-Ogurs); medium group (near today's Kazak-Kirghiz steppe and Emba river, probably, Otuz-Ogurs) and western group (near Yayik river-supposedly-Dokuz-Ogurs). It is also probable that against Saragur (Ak-Ogur) mass, the others may have formed "Kara Ogur" group.
http://www.ozturkler.com/data_english/0001/0001_15_02.htm
Аrchaeological remains show that the Bulgars had the typical culture of the nomadic equestrians of Central Asia. Anthropological data collected from early Bulgar necropolises from Bulgaria and the Ukrainian steppe shows that Bulgars were a high-statured Caucasoid people with slight Mongoloid features, and practiced artificial cranial deformation of the round type[5]. The same sort of anthropological type and burial rites are common in Central Asia, where the practice of artificial skull deformation was also common in the area Ancient Greeks called Bactria and locals call Bukhara, Bokhara or Balhara.[citation needed] It has been argued that the latter was the land of origin of the Bulgars.
Prоfessor Shin Yong-Ha [1] of Korea states that the origin of Proto-Bulgarians come from the Buyeo state, an ancient kingdom that succeeded Gojoseon, who were dominant group at least from 5 B.C. through 4 A.D. in (what is now) the Manchurian region [2]. They were sometimes known as the Bul (for shoter version) or as the Buru (the longer). Bu-yeo tribe had migrated to the Caspian region in the late 4 A.D., and beginning in the 5~7 A.D. where in the west, the tribe was known as the Bulghar tribe, meaning the tribe of the Bul authority. [3] In 635, Kubrat, the head of the Bulghar tribe, declared independence from Avar influence and established the Magna Bulgaria. Kubrat's second son, Kotrag, moved to the north after Kubrat's death, at the conflux regions of Volga and Kama rivers, and established Kotchou-Bulghar to continue the Bul origin. Kubrat's third son, Asparukh, reached the Balkan Sea in 679. Before the great battle that led to the establishment of the First Bulgarian Empire, a Roman general recorded that Asparukh performed a victory wish ritual to Tangun, or Tangur. Shin Yong-Ha emphasizes that many active records show Bulgaria's relationship to Bu-yeo tribe, and that the ruling elites of the Proto-Bulgarians came from the northern part of Korea. The Bu-yeo tribe had a tendency to name their capital So-bi (originated from Sa-bi), which later became Sophia, just as the tribe always included "Bul" in naming the countries of their settlements; and the name Balkan comes from the Bal-k-An san/ Bal-k-san, or the White mountain (밝안산, 밝산, 白山); the mountain where the ancient Koreans performed thanksgiving rituals to Dangun, the (mythical) founding father of the Korean nation. [4]
Материјалната култура на првото бугарско царство (до 971 г.) е чисто турска, со елементi присутни во сите останати култури од турскиот каганат: дванаесетгодишен животински календар, култ кон Тангра, итн.
(Б е ш е в л и е в, В. Първобългарите. Бит и култура. С., 1981; Р а ш е в, Р. Дунавска България и Централна Азия. - Втори международен конгрес по българистика. Доклади. Т.6. С., 1987, с. 205-210).
Нема дилема, вистинските Бугари кои бугарската историја ги нарекува прото-Бугари, биле турски азијато монголски народ, со свој турски јазик
(History of the Bulgarian State, v. l, part 1, Sofia, 1938, pp. 332 337, by Prof. V. N. Zlatarski)
Турскиот антропологичен тип и турскиот јазик на Бугарите не се поставуваат под сомнение; постојат неоспорни докази за турскиот карактер на стариот бугарски јазик, кои можат да се најдат по написите на вистинските Бугари, како Именикот на бугарските владетели, по пишувањата од византиските извори, но и по бугарските камени натписи од средновековието кои се на турски јазик
(стр. 23-33 от Studia protobulgarica mediaevalia europensia. В чест на професор Веселин Бешевлиев. Велико Търново, 1992).
Камен напис од туркотатарoбугарскиот ХАН СЈУБИГИ ОМУРТАГ: ТУРДАЧИС (присутни типично турки титули и турки имиња)
http://ziezi.net/omurtag_files/10a.jpg
Камен напис од туркотатарбугарскиот ХАН СЈУБИГИ ОМУРТАГ за висок бугарски чиновник ИЧИРГУ
http://ziezi.net/omurtag_files/9a.jpg
Камен напис од туркотатарбугарскиот ХАН СЈУБИГИ ОМУРТАГ за неговиот телохранител ТАРКАН
http://ziezi.net/omurtag_files/11a.jpg
Гагаузите се туркомонголски народ, припадници на жолтата раса, со изразити монголски особини. Јазикот кој го говорат припаѓа на турки јазиците, а го нарекуваат туркче или гагаузче
(Регионални и етнокултурни български общности зад граница, "Аспекти на етно-културната ситуация", Изд. Асоциация АКСЕС - София, София 2000, стр. 117-176).
Гагаускиот јазик е јазикот на вистинските Бугари, оние на Хан Аспарух кој ги донел во денешна Добруџа.
Таткото на нацијата: Хан Аспарух, представен од Бугарите како монгол
Гагаузите т.е. Бугарите, како сите христијани во Отоманската Империја биле изложени на притисоци за исламизација од нивните отомански браќа, па многу од Гагаузите заедно со словенофонски браќа Бугари од Добруџа, по руско-турските војни од 18 век, се селат во Бесарабија, денешна Украина и Молдавија- руски територии до 1918 г., а подоцна советски.
Гагаузите се сметаат за чисти Бугари по народност
(Скальковский 1836-1838; 1848, Бугньон 1853: 198, Свиньин 1867: 175, Могилянский 1913: 85).
Русите, за прв пат ги разграничуваат словенофоните Бугари од Добруџа (мешавина нa турките Бугари и Антите) и Гагаузите во средината на 19 век
(Кепен 1850, c. 196; 1852: 40; 1861, c. 62, Каранастас-Радова 2001, c. 23).
Во тој период, царска Русија се стреми да создаде руска марионета, вештачка држава Бугарија и нова словенска нација Бугари, од различните словенски племиња кои живееја на територијата на денешна Бугарија. За таа цел, Русите мораа да ги тргнат вистинските Бугари, да им го замрат името, па затоа ги нарекуваа Гагаузи, а вистинските Бугари во Болгаростан (руска колонија) почнаа да ги нарекуваат Татари и го променија името на нивната држава од Болгаростан во Татарстан. Едноставно, мораше да се скрие вистината дека вистинските Бугари се турки народ, азијатомонголски. Сепак, Гагаузите и во 20 век се декларирале по руските пописи како Бугари (Державин 1937, c. 87), односно како преселници од Бугарија во Русија, со своето вистински национално име
(Державин 1914: 13).
Имаме историски податок од 13 век од англискиот професор на оксфордиот универзитет др. Роџер Бакон (1211-1294), со највисока универзитетска титула Доктот Мирабилис, дека бугарите од денешна Бугарија говореле турски јазик. Но тој факт тој не го пренесол од некој друг извор, туку во 13 век лично ја посетил денешна Бугарија - Мала Болгарија (меѓу Стара Планина и Дунав) и вистинска азијатска Бугарија (Голема Бугарија), па во своето дело „Опус Мајус“ 1268 г. вели:
„Мала Бугарија е во Европа и таму тие (бугарите) го говорат јазикот на болгарите кои живеат во Голема Болгарија, која е во Азија ("Kazan. The Enchanted Capital"
(Flint River Press Ltd, London, 1995).
Во егејска Македонија, во градот Филипи, пронајден е запис на туркобугарскиот хан Пресијан од 837 г. кој гласи:
„Пресијан од Бога владетел на многу болгари, го испрати кавханот Исбул после давањето на војска нему и на боилот Коловур ПРОТИВ СМОЛЈАНИТЕ
(Державин, Н.С. История на България. Том І, с. 213, цитат по Георги Радуле КОЙ ФАЛШИФИЦИРА ИСТОРИЯТА).
Во денешно време, бугарските историчари намерно зборчето „против“ го фалсификуваат и го преименуваат во „кај„, со цел да се пропагира кај пиринските Македонци кои носат смолјански корен, дека се Бугари.
На друг средновековен бугарски споменик, напишан на варовна плоча од 9от век од страна на турско-татарските бугари кои говореле турски јазик, стои:
Хан Омуртаг ја поведе својата војска против словените ...да ги уништи словените и да не можат да се оправат се додека постои сонцето и тече реката Тича
("Първобългарски надписи", Веселин Бешевлиев, София, 1979 г., БАН).
Топонимите во североисточна Бугарија, исто така се чисто Турски како: с. Узлар, (уз-лар = узите), Хорозлар, Азаплар, Герзалар, Сонгулар, Сиахлар, Каспичан (едно од бугарските племиња), Кочулар, Дураклар, Гейкчилер, Болгарево, Бургас итн.
Бугарската официјална историја ги признава Гагаузите за најстари Бугари, дел од бугарската нација, но и туркобугарите од Бугаростан,Чувашија, руските степи итн.
(Брошурка “БЪЛГАРИТЕ ИЗВЪН РЕПУБЛИКА БЪЛГАРИЯ’’Пламен Павлов, председател на Агенцията за българите в чужбина (август 1998 - март 2002 г., објавено од ВМРО Русе)).
Јазикот на волшките Бугари, денеска Болгаростанци-Татарстанци од Татарстан е исто така турки јазик, но се пишува на кирилица од 1939 г.. Овој јазик е многу сличен на Гагаузскиот, оти Бугарите на Балканот се дојдени од денешен Татарстан, така што јазикот на вистинските Бугари од Татарстан (Волга) и Гагаузите имаат ист корен. Пример за болгарски-татарча јазик: интервју со татарскиот Председател, извадок од неговата ВЕБ страница:
http://www.tatar.ru/president/vopros.php?lang=TAT.
Еве еден друг пример за татарча, јазикот на Бугарите од Татарстан со латинска азбука:
“Dungiz!!! Bashta Tatarcha soylesherge oyren. Annari Australia turinda uylarsin. Monda sinnen bashka da mankortlar kup. Hormet belen, Koala efende Ayuyev
(The Tatar Gazzete, Editors Note, N 3-4, 18.04.2000).
Чувашите се Бугари од Република Чувашија и имаат исто потекло како и Бугарите од Болгаростан-Татарстан, Гагаузите (балканските Бугари) и Чувашија; и јазикот им е ист- туркобугарски. Самите Чуваши својата националност ја декларираат како бугарска.
Се наметнува прашањето:
"Ако вистинските бугари говорат турки јазик, чиј е јазикот што денеска го говорат балканските Бугари?" .
Не е можно само Бугарите од Чувашија и Болгаростан-Татарстан да се турки народ, со турки јазик, а балканските "Бугари", кои се дојденци од Волга, од денешен Татарстан, да не се турки народ. Гагаузите ете говорат ист јазик со Болгаростанците-Татарите и Чувашите, вистинските Бугари, имаат исти турки традиции и култура, па со сигурност може да се тврди дека тие се вистинските наследници на Бугарите на Хан Аспарух.
Евлија Челеби кој ја посетил североисточна Бугарија во 1651 г., територијата населена во 6 век со туркоБугари, вели дека е посебна област- (Гага) Узка Милет и вели дека таму луѓето носат татарска носија и се од татарско потекло; протоБугарите се Узи. Челебија, цела Добруџа ја представува како населена со турко-татарски народ, или мешавина од словено-татари. За Силистра вели дека е град на Татари, а за потсетување Силистра е центарот на средновековната бугарска црква.
Освен Татари, Челеби вели дека во Добруџа има и Читаци- мешавина на Татари (прави Бугари, Челеби ги нарекува така поради правите Бугари од Болгаростан-Татарстан), Словени, Власи и Молдавци. Жените биле забyлени, но христијани, а ја населувале целата област на Добрич. Понатаму зборува за Делиорманци, исламизирани прави Бугари, кои не биле Османци, иако И тие како И останатите жители на Узка-Милет говореле турки јазик, различен од турскиот (османскиот)
(“ЗА ГАГАУЗИТЕ” А. И. Манов., Музејна Библиотека, Варна).
Судејки по археолошките остатоци, кои се и најмеродавни, бугарите на балканскиот полуостров се населиле само во североисточна Бугарија и северна Добруџа. За средновековните бугари од денешна Бугарија и Волга (Татарстан, Чувашија) специфично е целосната деформација на черепите на главите, деформирајки си ги главите самоволно со еден вид менгеме. Своите мртви ги закопувале на специфичен начин, ориентирани север-југ, горејки ги телата на упокоените со оган (исчистување), легнати попреку, додека позицијата на нозете на покојниците биле скрстени (турски начин на седење). Идентични некрополи со карактеристичните бугарски ритуали на закоп и деформирани черепи се најдени и во Долна Волга, со што се заклучува дека правите бугари биле турки народ, истиот оној кој ги населува денешни Татарстан и Чувашија. Антрополошки, Бугарите од волшката низина и од североисточна Бугарија и северна Добруџа биле монголска група на народ, како и денешните наследници на вистинските Бугари- болгаростанците, татарстанците и чувашите
[В. М и к о в. Последни могилни находки. — В: Мадара, I,1934, 429-438; Ст. С т а н ч е в, С т. И в а н е в. Некрополът до Нови пазар. С., 1958; Ж. В ъ ж а р о в а. Славяни и прабългари (по данни от некрополите.VI—XI в. на територията на България). С., 1976, 86-140, 141, 167, 169, 172: Ж. В ъ ж а р о в а. Двуобреден езически некропол край с. Бдинци, Толбухински окръг.)
Потеклото на бугарските племиња треба да се бара во монголските степи, како и кај сите турко-бугарски народи. Припаѓаат на турската народносна група Алтаи, а јазикот им е турко-алтајски. Бугарите од Азија постопено се движеле кон Европа, за да во 2 век н.е. се населат меѓу каспиското и црното море. За прв пат на Балканите, Бугарите се забележани во 502 г. кога ја харале Тракија
[THE BULGARIANS, Extract from the book "Bulgaria Illustrated History", Bojidar Dimitrov, PhD., Author, Published by BORIANA Publishing House, Sofia,Bulgaria].
Околу јужното устие на Волга и ден денеска живеат неколку бугарски народа и тоа Болгари-Татари, Чуваши и АлМаринци. Балканските Бугари потекнуваат од Волга, од познатата волшка Бугарија, денешен Татарстан, а до 1919 г. нарекуван Болгаростан. Болгарите по националност се декларираат како Бугари-Татари а имаат и свој посебен бугарски јазик, кој припаѓа на групата турки јазици
[Kashgari Makhmud, 1960, 66-68; Kononov A.N., 1972, 14]. [Boryngy..., 1963, 17-51], [Vorobev N.I., 1948, 80; Kozlova K.I., 1964, 20-21], [Boryngy..., 1963, 17-51].
Бугарската историја тврди дека јазикот на Св. Кирил и Методиј бил бугарски, а глаголицата и подоцна кирилицата се бугарски азбуки. Но, со ваквите ставови, бугарската историографија е контрадикторна сама на себе. Од една страна вели дека бугарите биле први словени, а бугарската држава прва словенска држава, додека од друга страна според историските пишани и материјални извори, бугарските специјалисти за бугарска средновековна историја тврдат дека средновековните бугари биле туркско племе со чисто турски јазик. И самата Бугараска Академија на Науките тврди: средновековните бугари се туркци, со свој мајчин туркски јазик
(История на България. Т. II. С., издание на БАН 1981, стр.60.).
Турскиот антропологичен тип и турскиот јазик на Бугарите не се поставуваат под сомнение; постојат неоспорни докази за турскиот карактер на стариот бугарски јазик, кои можат да се најдат по написите на вистинските Бугари, како Именикот на бугарските владетели, по пишувањата од византиските извори, но и по бугарските камени натписи од средновековието кои се на турски јазик
(стр. 23-33 от Studia protobulgarica mediaevalia europensia. В чест на професор Веселин Бешевлиев. Велико Търново, 1992).
Како туркобугарите кои имале свој турски јазик
(История на България. Т. II. С., издание на БАН 1981, стр.60.)
Го поставиле за службен туѓиот за нив, грчки јазик, така, истите во последната деценија на 9 век го воведуваат слoвенскиот за службен јазик. Но, вистинските турко-бугари не го говореле словенскиот јазик и турко-бугарскиот јазик бил жив се` до доаѓањето на турците во Бугарија, каде вистинските бугари се турцизирале т.е. се претопиле во османлии, а само мала група останале христијани, денеска познати како Гагаузи- православни турци кои живеат на територијата каде се населиле правите Бугари, во североисточна Бугарија. Имаме историски податок од 13 век од англискиот професор на оксфордиот универзитет др. Роџер Бакон (1211-1294), со највисока универзитетска титула Доктот Мирабилис, дека бугарите од денешна Бугарија говореле турски јазик. Но тој факт тој не го пренесол од некој друг извор, туку во 13 век лично ја посетил денешна Бугарија - Мала Болгарија (меѓу Стара Планина и Дунав) и вистинска азијатска Бугарија (Голема Бугарија), па во своето дело „Опус Мајус“ 1268 г. вели: „Мала Бугарија е во Европа и таму тие (бугарите) го говорат јазикот на болгарите кои живеат во Голема Болгарија, која е во Азија
("Kazan. The Enchanted Capital")
(Flint River Press Ltd, London, 1995).
Значи, словенскиот јазик никако не може да биде бугарски, а секако не во 10 век кога имаме постоење на турко-бугари, со свој бугарски јазик кои во својата држава прифатиле туѓи јазици за службени, прво грчкиот, а потоа словенскиот. Ако денешниве Бугари тврдат дека средновековниот бугарски бил словенски јазик, тогаш поправилно би било да велат дека бил грчки јазик, бидејки прво го прифатиле грчкиот за службен јазик.
Некој да тврди дека јазикот на Св Кирил и Методиј е бугарски, не само што е смешно, туку и ступидно. Никој Македонец или Ант од Бугарија, овој јазик не го нарекол бугарски. Како словенски јазик, овој јазик фигурира и кај Антите (словените) од Бугарија во второто бугарско царство, никогаш како бугарски. И македонските средновековни творци никогаш словенскиот јазик не го нарекле бугарски, зошто тој и не може во никој случај да биде турски т.е. бугарски. Првиот кодифициран словенски јазик е оној на Македонците од Солун, па како може овие Македонци да бидар Бугари и да говорат бугарски, кога никогаш не потпаднале под бугарска власт и никогаш таму не се населил некој бугарин? Најверојатно, некои лаже за да може да го натури бугарското национално име на НЕбугари.
Во книгата "Формиране на блгарската култура" (објавена во Софија 1977) од бугарскиот автор Станчо Ваклинов на страна 15 пишува:
"...Бугарите биле туркојазичен народ чија татковина треба да се бара некаде на далечниот исток, во срцето на Азија. Бугарите претставувале една целина со монголските и манџурските племиња..."
А ОВИЕ НА ИСТОК ОД НАС КОИ СЕ ?
МОНГОЛОИДНИ МАРСИАНЦИ ?
КАКО РУСИЈА ВО 19 ВЕК СИ НАПРАВИ САТЕЛИТ ЗА ПРОПАГИРАЊЕ НА СВОИТЕ ИНТЕРЕСИ НА БАЛКАНОТ
Прашањето е зошто и денеска, во 21 век, Бугарија не сака да признае македонци, македонски народ и нација? Од што толку се плаши и стравува? Ако гледаме историски, уште од 19 век русите и бугарите се обидуваат да ги бугаризираат македонците, но безуспешно. Но, зошто толку многу труд и векови, денешните бугари посветија на бугаризација на македонската историја и на фабрикување бугарство на македонскиот народ? Одговорот е многу лесен за секој кој добро ја знае македонската, бугарската, руската, но и воопшто историјата во 19 век.
Царска Русија во 19 век имала намера да се проширува територијално и со своето влијание кон исток, кон словенските народи од тогашна европска Турција. Како најблиска територија за руските цели била географска Бугарија, но и како руските цареви ја носеле титулата "Цар и Самодржец болгарски"(Болгарија=Татарстан во руската федерација), Русите по секоја цена сакале да формираат голема Бугарија, која политички би била само една губернија на големата руска империја. За да ја формираат големата Бугарија, требало да постои бугарски народ, кој како таков во 19 век не постоел. Во права Бугарија, територијата меѓу Дунав и Стара Планина во тоа време живееле претежно турци муслимани и турци христијани- остатоците на вистинските Бугари тнр. Гага-узи (узи е синоним за бугари и име на бугарско племе), додека во останатите делови живеело словенско население, претежно мешавина на траки (власи) и антиски словенски племиња. Затоа, царска Русија во 19 век почнала со фабрикацијата на бугарски словенски народ, земајки на учење словени од Бугарија, кои понатаму ќе станат главни пропагандисти на руската политика во Бугарија, големи русофили и борци за создавање на бугарска држава под руски протекторат. Во Русија биле образувани со лажна историја, дека бугарите се словенски народ, дојден од "мајка" Русија во 6 век и дека се ист народ со големиот руски народ. Секако, тоа била една пропаганда, за создавање еден нераскинлив бонд меѓу Русија и идната држава Бугарија, која би била целосно економски и политички потчинета на мајката Русија.
Во таа вештачка творба Бугарија, замислена и пропагирана од Русија, требало да влезат сите неослободени словенски народи од европска Турција, Македонци и Срби; географски, Санстефанска Бугарија ги зафаќала териториите на скоро цела етно-географска Македонија до Корча, Берат, додека од Србија требало да ја опфаѓа областа од Тимочка краина до Врање. Со создавање голема Бугарија, Русија би го владеела индиректно Балканот, целото црноморие и егејот.
Создавањето на б’лгарскиот народ бил проблематичен историски, културно и цивилизациски, оти се формирал народ кој носел турки име бугари, а имале словенска култура; ем народното име украдено од чувашите & татарите, ем цивилизациските, историските и културните придобивки украдени од македонците.
Македонците особено биле важни околу формирањето на синтетичкиот "чистословенски бугарски" народ, поради тоа што целата словенска писменост, јазик, култура доаѓа од Македонците. Бугарите од Првото бугарско царство кои ја основале балканска Бугарија, биле турки народ, со турски јазик и турки култура. Бугарите од Второто бугарско царство биле мешавина на турко-власи, а секогаш словенскиот елемент бил исклучен од раководењето на Бугарија, а бил најброен. Едноставно, словено-траките од Бугарија биле вековно покорени од турките народи кои ја владееле Бугарија и целосно исклучени од бугарските државни текови. Русија ја владеела волшка Бугарија- денешен Татарстан и Чувашија, држави населени со Болгари, чистокрвни азијато-турки, со турки јазик, култура, обичаи и менталитет, па многу добро знаеле "русњците" дека бугарите не се словени, туку турки. Затоа, русите заедно со тнр. "б'лгари" почнаа низ целиот свет да шпекулираат и лажат дека македонците се бугари, дел од бугарското племе, оти јазикот и културата на "б'лгарите" се македонски, преземени од Македонија, а не се бугарски, како оние на болгарите- татарстанците, гагаузите и чувашите.
Замислената Бугарија требало да биде словенска, русофилска држава, а тоа не би била без историските придобивки на Македонците, јазикот словенски, писменоста, азбуката и културата. Без Македонците, тнр. "б'гари" се изгубено овчко стадо, без своја историја, свој јазик, своја писменост. Замислете што би настанало да се пропагирала вистината, вистинската историја дека:
1. Бугарите се турки народ, азијати, верувале во Тангра, зборувале турки јазик
2. Анто-траките од Бугарија, тнр. Блгари, кои го географското име, никогаш немале никакви историски придобивки; немале ниту свое народно име, оти го носат името на територијата Бугарија, ниту пак имаат некаква своја историја, освен улогата на РОБ долга 1400 години на турките народи- Бугари, Кумани и Османлии.
3. Целата писменост и словенска култура, тнр. блгари ја имаат земено од нас, македонците, поискрено напишано УКРАДЕНО.
Поради сето погоре наброено, бугарија никогаш нема да признае македонски народ инација, оти со тоа би признала дека тнр. Блгари се една фатаморгана, еден народ без традиции, без никакво славно потекло, без никакви културни и цивилизациски придобивки.
Затоа, бугарските преродбеници и дејци во 19 век настојувале да ги представат македонците како бугарски народ, пред својата домашна публика, но и пред светската јавност. Тогашната бугарска пропаганда дека Македонија е бугарска земја, а Македонците - бугари, не била ништо помала од онаа пропаганда што се спроведува и денеска од бугарската држава и бугарските националисти.
Како и денеска, така и во 19 век Македонците не се чувствувале бугари, немале бугарска национална свест, па затоа бугарите лажеа и изнајдуваа безброј причини зошто македонците не се чувстуваа бугари. Ако ги видиме извештаите и патеписите на бугарските официјални лица од просветната и религиската свера за Македонија и македонците во 19 век, наоѓаме заклучок дека македонците се чувствувале како македонци, а за да го оправдаат непостоењето бугарско самосознание, ќе видиме дека тие ги користат истите излитени бугарски пропагандни фрази: "србите ги лажат македонците дека се македонци, грците ги лажат македонците дека се македонци, а не бугари..." Денеска пак, бугарските историчари исконструираа една голема лага дека "српскиот учен Новаковиќ во 1888 г. го измислил македонизмот, како преодна фаза кон целосна србизација на македонските" и од тогаш демек почнало да се споменува македонското име.
Секретарот на бугарскиот Егзарх за Македонија, Петко Рачев Славејков, главниот во спроведувањето на бугаризацијата во Македонија, во 1871 г. објавува статија под наслов "Македонското прашање", каде прави осврт на македонското преродбенско движење, критикувајки ги Македонците кои себеси се сметале за потомци на античките Македонци, додека други пак за чисти словени, но не и бугари; приврзаниците на обете македонски партии ги нарекува "македонисти". Славејков пишува: "...Многу пати имаме слушнато од Македонистите дека тие не биле Бугари, туку Македонци, потомци на древните Македонци...Сме слушнале и друг доказ. Некои македонисти се двојат од Бугарите врз друга основа, според која тие се чисти Словени, а Бугарите се Татари и не знам ти што". Понатаму и самиот Славејков го опишува "она мислење дека божем старите Македонци биле Бугари, т.е. Словени", каде авторот на гореспомнатата статија јасно укажува дека за голем дел од Македонците, поимот бугар означувал словен, не етноним, а тие се сметале за наследници на античките Македонци, кои пак биле чисти бугари т.е. чисти словени. Ова македонистичко движње во Македонија било масовно, за што Славеков вели "идеја што многумина сакаат да ја спроведат во живот", а притоа заклучува дека на целиов овој процес во Македонија гледа "како знак на освестеност (македонска)" на Македонците, додека бугарскиот народ се уште не бил создаден или како што Салвејков вели "неустроениот наш народ". На крајот, Славејков заклучува дека Македонците (за него претставувале долни Бугари, а вистинските Бугари биле горни Бугари) не се сметале за Бугари и не биле освестени како такви во 1871 г., па вели: "Во однос на стравот (на Македонците) од бројноста на горните Бугари и од нивното порано пробудување, тоа не прилега ни да се спомнува, како што не треба да се гледа така ни на децата на еден татко. Само затоа што некои браќа (Бугарите) се освестиле час понапред, од тоа не следува дека тие треба да бидат погорни". Меѓутоа, треба да се потцрта дека целава македонска преродба, Бугарите вешто ја криеле како од својата, така и од светската јавност, но, работава излегла во јавност "благодарение на непретпазливоста на еден од нашите собраќа". Извор: (Статия на Петко Рачов Славейков във вестник ”Македония”, издаван в Цариград, година В, бр. 3 от 18. И. 1871 г. Цитирано по Събрани съчинения, т. 7. Публицистика, С: Български писател, 1981 г., стр. 21 – 24).
Славејков сам ги демантира современиве бугарски историчари, оти неговата статија "Македонското прашање" се појавува 1871 г., 17 години пред наводното измислување на македонизмот од страна на Новаковиќ. И тоа не постојат само македонци по национално сознание, туку и критична маса која добро ја познавала историјата.
Денеска пак ќе чуете уште една небулоза од бугарските "историчари" дека македонскиот народ го создал Тито и србокомунистите 1945 г., а пред тоа, сите македонци се чувствувале и биле само бугари. Ама јас пак ќе Ве навратам во минатото и ќе дадам цитати од бугарскиот учен од 19 век, Атанас Б. Шопов, кој ги демантира своите сонародници од 20 век и вели :„Па дури ни денес, во 1885 година кога Европа би побарала македонското население да се определи и да каже на која народност и припаѓа, уверени сме, дека поголем дел од Македонија ќе ни летне од раце, со исклучок на две - три околии од северна Македонија . Сите други Македонци се готови да дадат каков сакаш пишан документ дека тие не се Бугари.....” (Офейков (Атанас Б. Шопов ), „Македония въ време на хилядагодишнината на св. Методий“, Пловдив, 1885 г., стр. 109-110). Да не заборавиме дека тогаш, во Македонија спаѓале и делови на денешна јужна Србија. Шопов се осврнува на две пропаганди во Македонија: грчката и австриската, за која прв пат слушаме од него, додека српската пропаганда целосно ја игнорира, најверојатно не била толку експонирана. Под австриската пропаганда, всушност мисли на католицизирањето на источните Македонци од Пиринско и Егејско, кои да ја одбранат својата македонска народност од Патријаршијата и Егзархијата, влегувале во Унија со Ватикан. Еден од унијатските владики е и познатиот Партенија Зографски, папски егзарх во дојранската митрополија. Според секретарот на бугарскиот Егзарх, најголемиот број од Македонците во 1885 г. биле патријаршисти (барем тој така тврди) и се спротиставувале на бугарската Егзархија.
Славејков во својата автобиографија потврдува дека Македонците говореле посебен јазик, со свои наречја (дијалекти): ” Бев надвор од себе да се тури крај на католичката интрига, која се закануваше да ја прибере во рувото на католицизмот повеќе од една третина од Македонија (источна Македонија), идејата да се запознам личнo со неа и со луѓето македонски, да го изучувам битот, обичаите и јазикот на македонските бугари, да соберам материјали за јазикот и дијалектите на таа земја" (П. Р. Славейков. Стихотворения, поеми, автобиография, С., 1964, с. 169.).
Горноспомнатиот Славејков, во 1870-те како представник на бугарската егзархија во Македонија се бори против македонската црковна борба за обнова на Охридската Архиепископија, која се сведувала на борба против бугарската егзархија и прогрчката цариградска патријаршија. Бугарска црковна организација во Македонија е присутна од 1871 г., а наишла на голем отпор од македонците, кој требало Шопов да го амортизира, за што редовни извештаи праќа до бугарскиот Егзарх. Голем дел од свештенството и владиците на бугарската Егзархија во Македонија било локално, македонско, но, се борело за црковно осамостојување на македонците, и покрај тоа што тие биле финансирани од Русија и бугарската Егзархија. За ова црковна македонска борба, Славејков пишува до неговиот егзарх: "се јави во тукашните (македонски) патриоти мисла да дејствуваат сами за себе за и да го официјализираат своето месно наречје за своја лична, сопствена македонска хиерархија, што е бугарска идеја, за несреќа засилена како што можев да разберам од љубомора на еден од нашите владици (г. Натанаил Кучевишки), кој допушти да се протнат и растространат тие погубни идеи на едно национално самосознание" (ЦДИА, ф. 989, оп. 2, а.е. 290, л. 3—4. Оригинал. Ръкопис.). Како што гледаме, Славејков неќе да го спомне ниту македонското име по писмата и да го каже дури и името на националната самостојна мисла што се јавила во Македонија или пак бугарските издавачи македонското име "заборавиле" да го спомнат при објавувањата на славејковите писма. Иако македонците не се чувстувале како бугари во 70-те години на 19 век, Славејков упорно ги нарекува бугари кои сакале преку унијатстворо и Ватикан да добијат своја црковна администрација.
Македонцитге зеле пример на унијатското движење од бугарите, кои пред добивањето на Егзархијата 1871 г., за да извршат притисок врз грчката патријаршија од Цариград, исто така почнаa да се унијатат. Со основањето на Егзархијата, во Бугарија замира унијатското движење. Македонците со унијатсвото покажувале отпор како кон Егзархијата, така и кон Цариград.
Во унијатското движење бил активен и Димитар Малешевски, кој се спомнува како еден од потпомагачите и главните организатори на унијатството. Подоцна него го гледаме како организатор на Кресненското востание, од кога се сочувани доста документи. По “Устав на Македонскиот Револуционерен Комитет“ на Кресненското востание во востанието можел да учествува секој кој се чувствува за Македонец (член 2), за ослободување на Македонија (член 4), додека во член 15 од Уставот се спомнуваат и националностите во Македонија: христијани и муслимани Македонци, Турци, Албанци, Власи и сите останати...; за бугарите се вели дека се само словенски браќа (чл. 186), но биле непријателски настроени кон востанието, член 132 (1878, Private library of the Bulgarian patriarch Kiril. Archive division. Item 2341. Archive unit 50, folio 30-61). Како што гледаме, македонските унијати имале чисто македонска национална свест.
Во истото писмо, Славејков пишува дека македонските владици г. Нил и г. Харитон веќе ги отцепиле од бугарската црква серската, мелничката, струмичката, воденската, кукушката и солунската област и ги приврзале кон католицизмот; во Солун сите православни македонци станале католици, освен г-н Буботинов, бугарин од Софија (ЦДИА, ф. 989, оп. 2, а.е. 290, л. 3—4. Оригинал.).
Според информацијата на католичката сестра Augustine Bewicke од St. Paul's Hospital во Солун, која ја доставила до британската делегација на версајската мировна конференција 1919 г. истакнува дека до 1913 г. во Солун имало околу 10.000 католици, "словени, кои се нарекуваат Македонци и она што тие го посакуваат е автономија под Европска контрола" (Public Record Office (London) – Foreign Office Document 608/44. Peace Conference (British delegation), 1919).
"Солун не е още българский град и не стои начело на движението" продолжува Славејков, за да каже дека на чело на католичко-унијатското антибугарско движење стои Кукуш, "подпомаган денеска доволно силно од досега успиениот Дорјан, а учествуваат во него јавно Струмица со Малешево и Воден. После нив следат солунските села, серските села, Мелник и Драма" (ЦДИА, ф. 989, оп. 2, а.е. 290, л. 3—4. Оригинал.).
Бугарскиот секретар во Македонија се чуди како грчките свештеници во Македонија не реагираат како бугарите, бурно против католицизмот што како зараза се ширел низ Македонија со следниве зборови "Много еще помага за разпространението на уинятската зараза възобновеното преследвание от страна на гръцките владици. Вижда ся явно, че гръцките тъдези владици, вместо да вземат някакви мерки за ограничение на злото или за потушаванието на раздражеиието, с едно равнодушие съдействуват да ся възползуват от туй вълнение в противно отношение, и в такъв дух както ги блазнеше да ся възползуват и от схизмата".
На крајот на извештајот до бугарскиот Егзарх се заклучува дека македонските владици водат "проповеди да ја воскреснат Охридската архиепископија".(ЦДИА, ф. 989, оп. 2, а.е. 290, л. 3—4. Оригинал).
Во друг извештај до својот претпоставен, бугарскиот егзарх ЙОСИФ I, Славејков ги анализира оние малку македонци кои не се унијателе, но пак се изјаснувале како потомци на Александровите македонци, па не можејки да ја оправда развиената македонска национална свест и кај овие православци, ги обвинува дека ја прифатиле српската и грчка пропаганда и вели: "на малкуте оние мали чистокрвни бугари од Македонија, кои од тесна љубов кон татковината (Македонија) и неопишаното инсистирање на родниот јазик, кои што работат на неговото преовладување, ја прибавија на крај српската пропаганда и грчката, кои без да ги покажат задните мисли на населението, им всадуваат многу погубни идеи: напр. дека тие не се бугари, но се македонци (Александрови потомци), т.е. нешто повредни од погорните други бугари и дека тие можат и треба да бидат водачи и првенци на бугарскиот народ, зошто егзархијата бугарска била нивна, со такви проповеди на странците, поткрепени од наши нерaзумници, раздразнувајки го населението, успеаја да ги распространат доволно овие мисли и да гo насочат народот кон погубитниот пат на сепаратизмот" (5 март 1874. Солун, ЦДИА, ф. 989, оп. 2, а.е. 203, л. 2–3. Оригинал. Ръкопис). Како што гледаме, човеков е премногу контрадикторен и противречен самиот на себе; македонците ги нарекува бугари, па дека се сметале за наследници на античките македонци, па дека требало да бидат предводници на бугарскиот народ, а самите македонци всушност ce сметале за посебен народ, за надмени, и со омаловажување гледале кон бугарите. Тоа се реченици на очаен човек кој очигледното бело го прави црно, македонците ги прави бугари, а немало македонци со бугарска национална свест. Дали тоа го правел за да го задоволи и даде романтичарски занес на бугарскиот егзарх или пак да се оправда за неуспешната бугаризација на македонците, за која бил и задолжен, останува загатка. Факт е дека грците ширеле пропаганда дека македонците се елини, додека пак србите пропагирале дека македонците се чистокрвни срби., но ниту србите, ниту грците не го учеле народот дека е посебен македонски народ; тогаш не би имале ќар, а без ќар работа (во овој случај пропаганда) нема.
Тука презентирам и неколку пасуса од српската пропаганда, која целосно ја демантира бугарската пропаганда која тврди дека "србите го измислија македонизмот; за србите, Македонците биле само старо-србијанци:
" Тим послом бавио се Веселиновић а нарочито Стојан Новаковић. Осим другога наштампао је Новаковић у 12. Гласу Српске Краљевске Академије врло важну расправу, ''ћ и ђ у македонским народним дијалектима'', у којој говор Македонаца и Старо-Србијанаца дијели на овчопољско-кратовски, велеско-прилепски и дибрански говор, претреса потанко велеско-прилепски говор и налази, да је то наријечје српскога језика. Посао овај настављен је у Јагићеву Архиву."...
..."Ношња и обичаји исти су који и у сјевернијех Срба. Они славе славу и преславу ту пар еџелленце српску свечаност, они знају за додолу, за лазарицу и коледу, држе мобу и побратимство. За све то не знају Бугари."
..."Од свега тога најљепше говоре народне пјесме и народна свијест. Српски народ чувен је у свијету са својих народнијех пјесама. Напротив Бугари не имају никаквијех старијих пјесама народнијех. Ну да заварају свијет, наштампаше Македоњани браћа Миладиновци, Бошњак Верковић, Рус Качановски и Бугарин Чолаков српске народне пјесме, које су посакупљали по разнијем предјелима Македоније, Старе Србије и шопских крајева, под именом ''бугарскијех'' пјесама, пошто су их прије тога прекројили према бугарскоме изговору. а да те пјесме изгледају бугарскије, замијенише имена српскијех краљева и јунака бугарскијем царевима и војсковођама, о којима народ нити зна нити пјева..."
"Да су Македонци Срби, држали су и стари дамлатински писци. Шпљећанин Алберти /1617/ пише, да је некада народ словенски под Александром Србљанином /Александар Велики/ давао законе свему свијету. Мавро Орбини /1601/ вели, да је на балканскоме полуострву од давнина живио словенски /а то је исто што и српски/ народ, да је загосподовао у Азији и Африци, да се побио с Мисирцима и са Александром Великијем, да је покорио Јелинију, Македонију и Илирик, да је војевао с Римљанима, да је развалио Рим и присилио римске цареве, да му плаћају данак..." (Симеон Кончар "ПРАДОМОВИНА СРБА", 1894 год.)
Дека секретарот на бугарската црква има право за антиегзархиската дејност на македонските митрополити, потврдува и сочуваната архива на скопскиот митрополит г. Теодосиј Гологанов, роден неврокопчанец (пиринско, сега град Гоце Делчев). Иако митрополит на бугарската Егзархија во Македонија, тој е жесток противник на оваа црковна формација и бугаризацијата што ја спроведувала во Македонија. Митрополит Гологанов пишува „Бугарите ја вршат најмизерната работа, го негираат Македонското име и јазик и го заменуваат со ново (бугарско), со цел бугарските господари да се прошират на туѓи територии...тоа е ново ропство, потешко од турското..турците го убиваат телото, а не духот ...Егзархијата го убива сето тоа подоцна...ние Македонците не страдаме толку од Турците, како од Грците, Бугарите и Србите кои како сакаат како волци да ја разделат намачената македонска земја...Ние македонските духовници по потекло, треба да се обединиме и да го разбудиме народот, да се отфрли странската власт, да се отфрлат дури и Патријаршијата и Егзархијата и духовно да се обединат под закрилата на Охридската Архиепископија, единствената вистинска Мајка Црква“ (Юни 22, 1891 г. Теодосий Скопски, "Централен Държавен исторически архив" (София) 176, оп. 1. арх. ед. 595, л.5-42 / Разгледи, X/8 (1968), п.996-1000).
На 01.12.1891 г. Теодосиј за да го спаси македонскиот народ од Бугарите и Грците, бара Унија со Римокатоличката Црква. Во неговото барање за унија со Ватикан до Папата Лео XIII, Митрополитот Скопски образложува: „во името на целиот македонски православен народ...историското право на македонски православен народ да се ослободи од јуриздикцијата на странските цркви- бугарската Егзархија и цариградската Патријаршија...да се обнови Охридската Архиепископија...границите на Охридската Архиепископија треба да ги потврдат сегашните граници на Македонија (Archivio della S. Congregazione de Propaganda Fide - Roma: Indice della Potenza - Marzo 1892-93, Somm.XV, f.132-141). По ваквата промакедонска борба, На 11 Март 1892 г., Митрополитот Скопски Гологанов е сменет од функцијата и бугарски тајни агенти го притвараат и го носат во заточение во манастир во Бугрија (Archivio della S. Congregazione de propagande fide – Marzo 1892-93, Somm. XV, f. 132-141).
Најголем удар на бугарската пропаганда во Македонија задава проф. по историја. Георги Бакалов, инаку социјалист. Антицарски ориентиран, проф. Бакалов не подлежи на софиската политика на лажење и измислување бугари во Македонија пред бугарската и светската јавност, па ја опишува вистинската состојба на националните чувства на македонците во 1890 година: „во селата во Македонија, ако сретнеш селанец што говори словенски и припаѓа на православната религија...деветорица од десет од овие луѓе на прашањето што се по националност ќе ви одговорат дека се МАКЕДОНЦИ и покрај што се предмет на пропагандите на трите соседни држави “ (Георги Бакалов, "Претендентите на Македония", стр. 22, Варна 1890 г.).
На извештаите на Славејков, еден континуитет за бугарската пропаганда во Македонија и нејзиниот неуспех даваат патеписите за Македонија на бугаринот од гр. Враца, Васил Кънчов . Ја опишува состојбата во Македонија 1893/4 г., а инаку во тоа време тој работи како бугарски пропагаторски учител во солунската машка гимназија. И тој како и Славејков, ја распламтува онаа бугарска фама за постоењето на бугарски народ во Македонија, зборува за бугари од Македонија, но такви ретко наоѓа. За Охрид забележува дека со отворањето на бугарската егзархија, таа отворила и општина на Бугарската егзархија, која во почетокот била жива, оти на чело на истата се наоѓал митрополит Данаил Кучевишки и Охридски, кој како што видовме од извештајот за бугарскиот егзарх од 1874 г. (ЦДИА, ф. 989, оп. 2, а.е. 290, л. 3—4. Оригинал)., се борел за обновување на Охридската архиепископија, а работел против Бугарската егзархија, иако бил плаќан од истата. По неговото заминување и кога Бугарската егзархија ставила свој човек во Охрид co основна задача бугаризација на Охрид, па бугарската општина замрела. Иако бугарската пропаганда вели дека Охрид бил центар на бугарската преродбенска борба во 19 век, град со најголем број бугаромани во Македонија, всушност, тоа било само една голема бугарска пропаганда, такво нешто немало, за што Кънчов вели: "Бугарската (црковна) општина во Охрид денеска (1893/1894 г.) едвај дише. Таа делува повеќе на име, отколку на дело, зошто никаква дејност не се забележува. Од пред 2 години не е преизбрана. На заседание се собираат едвај по 3-4ца и пак ништо не се врши, оти општинските работи се сосема занемарени. Општината секоја година ги кани граѓаните да се соберат, но никој не доаѓа" (Васил Кънчов, Пътуване по долините на Струма, Места и Брегалница. Битолско, Преспа и Охридско 1894 г., Избрани произведения. Том I. Издателство 'Наука и изкуство', София 1970, стр. 451).
Секаде кога во своите патеписи ги опишува бугарските општини по Македонија, К'нчов дава иста бројка на "општинари", по 3-4 кои земале плата од Бугарија. Но, иако плаќани од Софија, К'нчов опишува нивните деца "ги даваат на грчко образование...Во Сер (1894 г.) има 4 души бугарски општинари чии што жени не стапнуваат во бугарска (егзархиска) црква. Еден таков случај видов и во Неврокоп" (Васил Кънчов, Пътуване по долините на Струма, Места и Брегалница. Битолско, Преспа и Охридско 1894 г., Избрани произведения. Том I. Издателство 'Наука и изкуство', София 1970, стр. 253). Како што гледаме, дури и оние Македонци кои работеле за бугарската егзархија, своите деца ги праќале по неегзархиски училишта, за да не подлегнат на бугарската пропаганда. За да изнајде оправдување за немањето бугарска национална свест во Македонијa, пред самиот себе- бугарскиот пропагатор и неговата читателска публика, К'нчов ги обвинува македонските жени, кои во најголем број сакале и се школувале по грчките училишта од каде излегувале антибугарки, со мисла дека "се' што е бугарско е просто, долно, грубо и недоделкано"(Васил Кънчов, Пътуване по долините на Струма, Места и Брегалница. Битолско, Преспа и Охридско 1894 г., Избрани произведения. Том I. Издателство 'Наука и изкуство', София 1970, стр. 252). Но тие македонски девојки биле испраќани да учат по грчките училишта од нивните татковци; никогаш детето не одлучува каде ќе го започне школувањето во прво одделение основно училиште, туку неговите родители.
Интересно е што при пропатување низ пиринска Македонија и денешна источна Македонија, бугаринот К'чев прикриено ни разоткрива дека тамошните Македонци претежно биле антибугарски настроени, дури повеќето гркомани или протестанти.
За пиринските Македонци од гр. Мелник, К'нчов заклучува дека бил гркомански град, каде дури и дома македонците (кои тој ги нарекува бугари) говореле грчки. Во Мелник покрај домородните жители, најбројни во 1894 г. биле бегалците од гр. Негуш, егејска Македонија, од македонското племе пуливаци "(Васил Кънчов, Пътуване по долините на Струма, Места и Брегалница. Битолско, Преспа и Охридско 1894 г., Избрани произведения. Том I. Издателство 'Наука и изкуство', София 1970, стр.141).
Петричаните повеќе биле "славјански" па како опишува К'нчов "имат 16 църкви, от които в 14 се служи сега по славянски и в две по гръцки, именно в малката градска и в църквата на селото Кърнилово".
Во Горна Џумаја (Благоевград), според К'нчов, мнозинството македонци биле гркомани кон крајот на 19 век. Кога пристигнал во градот, горноџумајци го пријавиле на локалниот кајмакам со обвинувања дека тој бил шпиун на бугарската влада, дека цртал планови на градот и ја опишувал околијата, при што турската полиција го уапсила (Васил Кънчов, Пътуване по долините на Струма, Места и Брегалница. Битолско, Преспа и Охридско 1894 г., Избрани произведения. Том I. Издателство 'Наука и изкуство', София 1970, стр. 167).
Дури и денешните тнр. б'лгари од Софија и целиот шопскиот крај немале бугарска национална свест кон крајот на 19 век. Врочем, шопите се словенско племе, кои врска немаат со бугарите. Кога Русија ја ослободува денешна Бугарија од османлиите 1878 г., шопскиот крај востанал против нивното вклучување во државата Бугарија; тие, како словени, поблиски ги чувствувале до себе србите отколку бугарите, кои "биле соседи по местоживеење и сродни души по многу работи" (Цит. по М. Семов, Д. Иванов. С минало като в роман. Чужденците в политическия, материалния и духовния живот на българската столица 1878-1908. С., 1999, с. 11.).
На 21 Мај 1878 г., кога Бугарија се уште не била устроена како држава, главната власт ја имале русите на чело со руски губернатор, шопите заедно со српската војска го зазеле целиот шопски крај со интенција да го приклучат кон Србија; тогаш, шопите се изјаснувале како срби по националност (Цит. по М. Семов, Д. Иванов. С минало като в роман. Чужденците в политическия, материалния и духовния живот на българската столица 1878-1908. С., 1999, с. 11.). Само да напоменам дека под шопски крај се подразбира целата територија на северо-западна Бугарија која граничи со Македонија и Србија, а во неа спаѓа и Софија, чие домородно население е шопско.
Туку што ослободени од турците и влезени во руската губернија Бугарија, шопаците, се кренале на оружје против нивното влегување во состав на идната бугарска држава и преферирале да бидат срби, отколку бугари. Затоа, Русија интервенирала и шопскиот крај бил насилно повторно припоен кон Бугарија, а шопско-српските војници биле разоружани, а некои пребегнати и во Пирот. Како целта на Русија било создавање колема Бугарија, а шопите биле антибугари, Русија решила главниот град на Бугарија да биде Софија, а не Велико Трново, како што веќе решиле вистинските б'лгари (Цит. по М. Семов, Д. Иванов. С минало като в роман. Чужденците в политическия, материалния и духовния живот на българската столица 1878-1908. С., 1999, с. 12.). За овој настан, италијанскиот хронист Вито Мантегаца запишува "Русија сакаше главниот град да биде блиску до српската граница- противтежа на Србија, покровителствувана од Австрија (Цит. по М. Семов, Д. Иванов. С минало като в роман. Чужденците в политическия, материалния и духовния живот на българската столица 1878-1908. С., 1999, с. 15).
УШТЕ НЕШТО:
While the rest of the world is moving forward loosening its grip on minority rights, Greece and Bulgaria are tightening theirs. Like the Greeks, the Bulgarians claim that "there are no Macedonians and that those claiming to be Macedonian are actually Bulgarian".
Not only is this false but according to history the opposite is true.
According to history the first Bulgars, a Turkish Tartar tribe driven out of its homeland in Asia, arrived and settled in the region north of the Danube River.
The Bulgars were a pagan people whom the Khazars, another barbarian tribe, had forced down toward the Danube delta in the latter part of the 7th century AD.
Organized under the leadership of Khan Asparuch, the Bulgars for the first time successfully crossed the Danube River in 670 AD and invaded Pravoslav (Byzantine) territory.
The Bulgar tribe, consisting of no more than 250,000 oriental nomads, conquered the lands immediately south of the Danube River and settled there among the indigenous Slavic population.
In the following year, Constantine IV, the Pravoslav Emperor, agreed to a Bulgar treaty. By virtue of this treaty the Bulgars were recognized as an independent kingdom, occupying lands south of the Danube into the Thracian plain. Soon afterwards the Bulgars established their capital at Pliska.
Initially the Bulgars spoke an Asiatic language but as a consequence of living among a Slav majority they were obliged to learn the Slav language.
Today's Bulgarians speak a Slavic language as a consequence of being assimilated by the indigenous Slavic speaking population that lived south of the Danube. "The Bulgarians had adopted Slavic language and culture. It is paradoxical that the Bulgarians, a Turkic people who adopted Slavic language and customs, took a significant role in standardizing Slavic writing." (Page 197, John Shea, Macedonia and Greece The Struggle to Define a New Balkan Nation, Jefferson, North Carolina: McFarland, 1997)
The reason the Bulgars adopted the Slavic language was due to the overwhelming numerical superiority of the Slavs, most of them being Macedonians from ancient and Roman times. The true Bulgars and their Turko-Tartar rulers were only a small minority in comparison.
By the late 8th century AD, the great majority of the Turko-Tartar invaders were assimilated amongst the vast indigenous Slav population. The Khans had disappeared and were replaced by Slav speaking rulers with Slavic names.
Оver the last century Bulgaria has done everything in its power to possess Macedonia.
During the late 19th and early 20th century it established the Exarchist Church inside Macedonia in an attempt to turn Macedonians into Bulgarians.
During the 1903 Macedonian uprising against the Ottomans it interfered in Macedonia's internal affairs in an attempt to turn the tide in its favour.
During the first Balkan war in 1912 it invaded Macedonia under the guise of liberation and along with its allies, occupied it. In 1913 it started the second Balkan war in an attempt to gain more of Macedonia's territory.
During the Great War (WWI) it joined the Central powers (Austria-Hungary and Germany) because they offered Bulgaria a larger portion of Macedonia than the Central powers (France, Britain and Russia).
During the Second World War (WWII) it joined the Axis powers (Germany, Italy and Japan) again because they offered Bulgaria a larger piece of the Macedonian pie than did the Allies (USA, Britain, China, the Soviet Union, etc.).
To quote the Bulgarian War Minister General Nikolaev, "We care little about the British, Germans, French, Russians, Italians, Austrians or Hungarians; our only thought is Macedonia. Whichever of the two groups of Powers will enable us to conquer it will have our alliance!" (Page 154, Radin, IMRO and the Macedonian Question)
To this day the Bulgarian State refuses to recognize the Macedonian language and nationality and punishes those who feel Macedonian. Bulgaria refuses to accept the reality that Macedonia is not Bulgarian.
Since the cold war Bulgaria has implemented a number of policies to entice Macedonians to declare themselves Bulgarian. Among the enticements included are free or inexpensive university education for students of Macedonian origin and Bulgarian citizenships for Macedonians. These perks, however, are not without strings attached. To qualify, Macedonians are required to sign papers declaring themselves Bulgarian.
Those Macedonian students who accept the Bulgarian offer do not do it because they want to be Bulgarians, they do it because they want to get an education. Students who want a university education and can't afford it or do not have the qualifications to attend university at home will jump at the chance to better themselves. What most don't realize, however, is that Bulgaria does not do this for nothing and eventually they will have to pay back, sometimes in undesirable ways.
More recently Bulgaria is offering Macedonians from the Republic of Macedonia, Bulgarian citizenship. Those too come with a price. To qualify Macedonians must declare themselves Bulgarians. Again, Macedonians do this NOT because they want to be Bulgarians but as a means of obtaining a European Union passport so that they can shop and vacation in European Union countries
I don't blame the innocent people for desiring to better themselves but I do blame the Bulgarian State for its deviousness and underhandedness.
Here is an instance where a devout Macedonian turned into a Bulgarian agent (with Bulgarian help no doubt);
"At the end of January of this year, on the weekly show "Every Sunday", "Vcjaka Nedelja" - which airs every Sunday at 5:30pm on Bulgarian National Television - the topic of debate was whether or not the Macedonian language should be used in schools and on TV within the Republic of Bulgaria.
Though it was obvious that the underlying arguments put forth by the show's host, Kevork Kevorkian, promoted the usual Bulgarian nationalist hard-line: that Macedonians do not exist and that their language is a dialect of Bulgarian, the show was particularly bad in this instance because of its inability to present the other side of the argument, namely to allow members of the sizable Macedonian minority in Bulgaria as well as Macedonian activists in Bulgaria to voice their opinion.
Whеn one can't look the truth in the eye, the only option left is to negate it. Bulgarians negate the existence of Macedonians because they fear the truth will bring them unexpected results. Bulgaria needs to face the truth and acknowledge that we exist. Bulgaria will have to change its laws and live up to its obligations with regard to international documents it has signed in upholding human rights."
(Page 8 and 9 interview with Stojko Stojkov, OMO Pirin Political Party, Canadian Macedonian News, December 2004)
Stojko Stojkov is a Bulgarian citizen of Macedonian descent, born and raised in Bulgaria. He is currently co-president of the five member executive OMO Pirin Political party inside Bulgaria.
Thе acknowledgment of the Macedonian identity will without a doubt bring psychological cataclysms to Bulgaria. Look at the fanatic fight they wage against us based on ideological and psychological factors, none of which are practical today. Today the politics for taking over Macedonia and creating a 'Greater Bulgaria' are invalid. The unification of Europe has made such aspirations an absurdity. However, emotion in Bulgaria is still stronger than reason.
Acknowledging that a Macedonian nation, language and such exist is the same as Bulgaria acknowledging that a large part of their own ideology is a lie.
На всяка манджа мерудия
* Българите имат проблем с идентичността си
За разлика от македонците, които много ясно се определят като народ възникнал от смесването на славяните с някогашните македонци
Българите все още се колебаят между траките, мизийците, хуните, славяните и другите прабългарски племена. Нито един друг народ в Европа няма толкова противоречиви теории за своето потекло и този хаос подхранва политическите им аспирации в духа на поговорката: “На всяка манджа мерудия”- Затова и българският народ, също като сърбите, заради слабостта на собствения си политически елит много често се обръща към чужди духовни богатства и стойности. Оттук идва и най-важното заключение: балканските държави ще се смирят тогава, когато постигнат вътрешен мир, защото ако една личност, нация или държава не постигне вътрешен мир, не може да живее и в мир с другите.
http://persey.blog.com.mk/node/105176
http://mklovesyou.blog.com.mk/node/191769
КАКО “БУГАРИТЕ“ СЕ ОБИДУВААТ ДА ЈА ПРИСВОЈАТ МАКЕДОНИЈА КОН МАКЕДОНИЈА ?
ЧКРТНИ МАКЕДОНЕЦ ПИШИ БУЛГАРИН И СТАНУЕШ БУЛГАРСКИ МАРСИАНЕЦ Smiling
http://i179.photobucket.com/albums/w295/miskoni_album/Makedonia/bulgarskobrisenjenamakedonci.jpg
http://makedonskaistorija.blog.com.mk/node/106247
НАУЧНА ДОКТРИНА СПОРЕД КОЈА СЕ ОБРАЗУВА БУЛГАРСКА ИСТОРИОГРАФИЈА И ИДЕНТИТЕТ
ЧЕКОР ЕДЕН
ЗЕМАШ КАМЕН
http://z.about.com/d/paranormal/1/0/d/Q/floating_rock_lg.jpg
ЧЕКОР ДВА
ЗЕМАШ КЛЕСАЧ
http://www.kidprintables.com/coloring/tools/screwdriver.gif
И ПИШИ ЈАРАНЕ ШТО ТИ ДУША САКА ЗА ГОЛЕМИНАТА НА БУЛГЕЈРИА И БУЛГЕЈРИЦИТЕ ЗА ДА ВЛЕЗЕШ ВО ОФИЦИЈАЛНАТА БУЛГАРСКА ПСЕУДО ИСТОРИЈА И АРХЕОЛОГИЈА
http://makedonskaistorija.blog.com.mk/node/105025
http://www.historyofmacedonia.org/MacedonianMinorities/BulgarianFalsification.html
А ОТИ СЕ ОВА МОРЕ ?
ПА МОРА НЕКАКО ДА СЕ СКРИЕ РЕАЛНОСТА ЗА ФАБРИКУВАНАТА ИМ НАЦИЈА НЕЛИ Smiling
БУЛГАРИ ТАТАРИ Smiling
http://trebenishte.blog.com.mk/node/191794
За да си ја објаснат кризата во идентичноста и Дракула го прават Болгарин Laughing out loud
http://mklovesyou.blog.com.mk/node/189324
Бугарите несвесни за својата народност
http://scienceorfiction.blog.com.mk/node/140352
Македонски корени на бугарска култура
http://scienceorfiction.blog.com.mk/node/140354
БУГАРИТЕ НЕ ГО РАЗБИРАЛЕ ЈАЗИКОТ ШТО ГО ПРИМИЛЕ ОД МАКЕДОНЦИТЕ
http://scienceorfiction.blog.com.mk/node/140356
Комплексот Жолти Булгари:
http://mklovesyou.blog.com.mk/node/172732
Истинските българи знаят кои са.Не е нужно да се самоопределят,а най-малкото някой друг да ги определя.
Но мисля, че много мъдро двамата влюбени са избрали уединението. Суетата на света щеше да убие любовта им, може би;(
Благодаря за споделеното.;)
Много изпълнени с любов дни ти желая (не само по празниците) :))
Тия линкове дето ни ги даваш, теа там са писани от същите люде, као теб. Корема ме заболя от смех, да знайш, маке ...
А сега за отпускане един виц:
Турците успели да заградят една македонска чета на един връх. Цял ден пукали и викали - Ююбре. Обаче привечер знаменосецот дошъл при Войводата ...
"Тъй и тъй Войводо, привършиъме патроните. Ко ке праим? Ке се предаваме или ке умираме?"
"Абе Митре - рекъл Войводата - македонски юнак нивга се не предадува"
"Значи че умираме Войводо !"
"Абе Митре, главо ялова, Македонски юнак нивга не умира"
"Ееее Войводо, к'во че праим тогава, кът нито ше се предаваме, нито ше умираме"
"Ше чакаме да се мръкне и ше БЕГАМЕ бе Митре!
6+ !!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Бъди щастлива!
С любов, Руми
Имаме нужда от това!
Благодаря много, много, Ейен.
поздрави!
и много, много любов ти пожелавам!
Честита Коледа!
Приеми сърдечните ми поздрави.
Благословени дни...:)
Много здраве и щастие ти желая...:)
С усмивка... Ася...:)
Една здрава, успешна, пълна с добри приключения и обич Нова година ти желая, Eien
И не спирайте да озарявате блога с прекрасните си постинги.
Ваша приятелка: Ги
Здраве и щастие!...
06.01.2009 09:09
Поздравявам те с мое стихотворение за любовта
Присад
Знам, любовите са различни.
Но си приличат
по хубост.
Не е достатъчно да обичаш;
трябва и да си влюбен.
Не е тайно
изкуството
да се живее плътно -
толкова,
колкото чувстваме,
сме живи
и мъртви.
Нека поетът важничи,
че е открил любослов;
ако можем
да я изкажем,
любовта
не е любов.
Щом съм буден, мисля за теб.
Щом заспя, те сънувам.
Междувременно
съм зает
да бъда влюбен.
Кога да поставя присад
на Светая светих?
Толкова ми е истинско,
че нямам
нужда от стих.
Остава да го изживеем! Истинското!
Красиви и влюбено-заети дни през цялата 2009!
06.01.2009 15:38
Това доказва, че само истинските неща стават митове...
Много любов по всички стъпала на живота!
Благодаря ти за този постинг!
Пожелавам ти същата дълбока и истинска любов !
Единственият месец, който е труден за издържане без климатик е август. "Муши ацуи" е , тоест влажно и задушно. Но вечерите след 20 часа не са неприятни за разходки.
Поздрави. Бъдете щастлива и продължавайте да ме радвате с нови постинги!
ПП: Тъй като съм се сбъсквал с Японската инфантилна действителност точно два пъти, съм точно толкова пъти повече отвратен от настоящата (липсваща) духовност на тази нация. Това е един безумно подтиснат народ, крепен единствено от надеждата за бягство от собствената си държава, а в храмовете се влиза по-скоро като в музей. Не е тайна, че това е нацията на хората-роботи, държавата с най-много самоубийства в света, където всеки втори е сблъскан пряко с въпроса "какъв е смисълът от всичко това?..".
Не споделям написаното от Вас и нямам никакво намерение да Ви убеждавам в каквото и да и било. Останете жив и здрав и си смейте на воля отново и отново.
И да не вземете да се сблъскате и Вие с въпроса "Какъв е смисълът от всичко това", че може да Ви секне смехът...
13.01.2009 17:16
antimason - мисля,че си изсказал съвсем категорично мнението си и не вярвам да ти е необходимост някой да ти го променя:)А на авторката мението е ясно от постинга и:)
анонимен - Твое мнение нямаш ли,та се обуславяш на това на приятелите ти?:)Дано оценят привързаността ти!:)))
Копирай, постави в Google
Разбери, защо съдът помага на застрахователя, да не плаща на пострадалите и вреди на редовно застрахованите Никой не е застрахован, да не попадне в катастрофа, но веднага попада в...ада на правосъдието
20.01.2009 21:10
Spored men zastrahovkata Grajdanska Otgovornost trqbva speshno da byde premahnata. Zashto mislq taka li - bezotgovornostta koqto e zavladqla povecheto kreteni na pytq i tova che VSI4KO PREDVARITELNO E PITO-PLATENO podtikva da karat bez da imat edno na um kakvo moje da se sluchi. Kolkoto i stranno da zvuchi, spored men Grajdanskata Otgovornost sposobstva za uvelichavane i to znachitelno na PTP-tata na pytq... Obratnoto, ako nikoj ne e zastrahovan kakvo bi posledvalo - vseki shte znae che e vazmojno v edin moment shtetata ot eventyalno PTP da nadhvyrli vyzmojnostite mu, i kato sledstvie ot tova: drasti4no namalenie na trafika i to glavno ot nekadyrni 6ofiori, drasti4no namalenie na PTP-tata, i t.n.
Ochakvam vi. Eien.
30.01.2009 00:23
http://sekirata.blog.bg/viewpost.php?id=280538
30.01.2009 03:01
А и защо подрастващите да нямат по-широк кръгозор? Аз съм слушала прекрасни еврейски и арменски, китайски и японски песни. Против чалгата съм!
17.02.2009 15:34
Благодаря, ейен!
Странно, но точно там се сетих за нещо, написано в 289 г. пр. Хр. Искам да Ви го поднеса в знак на благодарност:
"Не знам дали тогава бях човек,
който мечтае да е пеперуда,
или сега съм пеперуда,
която в представите си
се вижда като човек."
Ейен.
18.02.2009 12:22
24.03.2009 15:33
Попаднах случайно. Никъде не се споменава, че е от блог.бг. За мен пък, да не говорим.
25.06.2010 17:22
Еми ето на...оказва се, че ИМА!!! КРАСИВО ИМА!!!
25.06.2010 17:27
24.05.2011 05:56
24.05.2011 07:26
24.05.2011 08:59
24.05.2011 10:39
24.05.2011 12:24
24.05.2011 14:36
24.05.2011 14:37
24.05.2011 14:41
24.05.2011 15:13
24.05.2011 19:53
25.05.2011 13:22
25.05.2011 14:05
25.05.2011 17:55
25.05.2011 17:56
25.05.2011 18:13
25.05.2011 18:20
25.05.2011 18:40
25.05.2011 19:24
28.05.2011 13:42
28.05.2011 14:30
31.05.2011 17:27
31.05.2011 17:49
31.05.2011 18:16
31.05.2011 18:24
31.05.2011 18:39
07.07.2011 06:33
12.07.2011 05:18
http://www.boxyluchalibrepn.com/ - zithromax azithromycin
Zithromax should be taken with care by those who are taking birth control pills as it may affect the medication, rendering it less effective than it needs to be to prevent pregnancy.
http://www.boxyluchalibrepn.com/ - zithromax sale
30.07.2011 07:05
01.08.2011 19:27
08.08.2011 14:43
09.08.2011 15:50
01.09.2011 06:14
01.09.2011 21:59
23.09.2011 08:26
28.09.2011 09:38
25.10.2011 01:50
30.12.2011 09:25
30.12.2011 09:27
30.12.2011 09:27
30.12.2011 09:30
11.02.2012 10:19
17.02.2012 05:37
18.02.2012 17:45
11.03.2012 06:15
20.10.2012 23:33
25.10.2012 02:27
25.10.2012 18:55
05.11.2012 07:37